DABBAĞ

\[ər.\] сущ. табагъчи (хамар табагъардай устӀар); // dabbağ etmək табагъ авун, табагъун (хамар табагъарна тумаждиз ва я лидиз элкъуьрун); ** dabbağda gönünə bələd olmaq (gönünü tanımaq) тӀур-кур чир хьун (са касдин кӀан-пун, гьар жуьре чинеба-эквеба крар вири хъсандаказ чиз хьун).
DABANSIZ
DABBAĞXANA

Значение слова в других словарях

биоэлектри́ческий до́пинговый консерви́роваться наря́дно муссо́нный нама́зывать прое́здить тредба́н умоисступле́ние крой bow-bearer earnful ethnodicy measuring-rod phonofilm picture phone seventy-five subsatellite sulphacid unitable visual бессмысленно взаправду оседлый столбик