İSBATLI

sif. dan.
1. Sübutlu, sübut olunmuş, dəlilli.
2. Layiqli, görkəmli, yararlı. İsbatlı adam. İsbatlı paltar.
□ İsbatlı olmaq – layiqli olmaq, yaramaq.
Çoxları da yüngül, isbatlı olsun deyə, İlyasa tikməli ipək yaylıqlar hazırlamışdılar… Mir Cəlal.

Синонимы

  • İSBATLI İSBATLI, SÜBUTLU (bax)
  • İSBATLI sübutlu — dəlilli
  • İSBATLI layiqli — görkəmli — yararlı
İSBAT
İSBATSIZ

Значение слова в других словарях

-шк-(и) беспла́тность в но́ги вы́качать мину́та прово́ра усмири́тельный гелиосисте́ма гоня́ться диети́ческий драчли́вость забубённый лоша́дка опра́вданно оты́скивать печь престолонасле́дник утеря́ться biosystematics break-spark praxis sidearms вычертить неусыпный темперировать