KÁFEL

[ alm. ]
1. Üzərinə şir çəkilmiş çox nazik kərpic; kaşı. Kafel zavodu. Kafel ustası.
[Dadaşov:] Bilirəm ki, rayonda neçə adama kafel, parket filan satıb… İ.Məlikzadə.

2. Kafel vurulmuş, üzərinə kafel çəkilmiş; kafeli olan. Kafel divar. Kafel soba.
KÁFEDRA
KAFELÇİ

Значение слова в других словарях

бахча́ властолюби́во наха́льничание негрито́с неиме́ние облы́жный оку́ривание отпихну́ться приготовле́ние пьянёхонький стира́ться поста́ивать мунда прейскурант anestrus eluvial fumage hot flash layman retain tax-collector запашка пастораль поджарить тиролец