KEÇİCİ

KEÇİCİ I sif. Müvəqqəti, ötəri, ötüb-keçən. Yox, Cəlal, bu qədər hissə qapılmaq; Gəncliyin keçici hissidir, ancaq (S.Vurğun).

KEÇİCİ II sif. Sirayət edən, birindən digərinə keçən. Sarılıq keçici xəstəlikdir.

KAR
KEÇİNMƏK

Значение слова в других словарях

алеу́тский глухонемота́ металлу́рг обезземе́леть обы́чность позыва́ть протерпе́ть торо́совый антинациона́льный благоду́шествовать лёгкие повста́нец пощи́пывать руса́чка affair arbitrate axe-grinder base-minded entertainment prelaunch varisized мятный невежда недоедание струхнуть