NABƏKAR

sif.is. [ fars. ] köhn.
1. İşə yaramayan, boş.
2. Mərdimazar, yaramaz, alçaq. Nabəkar adam.
– Bu şəhri-Qəzvində bir nəfər nabəkar peyda olubdur. M.F.Axundzadə.
Düşeydi daş o günə kim, qəzet-məzet sözü çıxdı; Qəzet işin törədən nabəkarə lənət olaydı! M.Ə.Sabir.

NABƏCA
NABƏLƏD

Значение слова в других словарях

Ива́нушка измы́слить кто-кто́, а на́спех не взапра́вду неуста́нный но́рма охри́плость фехра́ль чистови́к зашепта́ть кинофотолюби́тель коново́д подко́пный привира́ть проткну́ть хриплова́тость cartilaginous half-value layer Peggy skintled tristich расправиться чащоба шотландский