NURSAÇAN
прил. нур гузвай, экв гузвай, нур (экв) чукӀурзавай.
прил. поэт. светозарный, лучезарный: 1. озаряющий своим светом; полный блеска, сияния. Nursaçan günəş лучезарное солнце 2
Полностью »sif. İşıq saçan, ziya saçan, nur səpən. Qoca Qaf dağından Şərqə nursaçan; Şanlı bir dövlətsən, azad, bəxtiyar
Полностью »