PREDİKATİV

лингв
I
прил. предикативный. Predikativ idarə предикативное управление, predikativ zərf предикативное наречие, predikativ yanaşma предикативное примыкание, predikativ uzlaşma предикативное согласование, predikativ mərkəz предикативный центр
II
сущ. предикатив (слово категории состояния, предикативное слово), напр. : olar можно, lazımdır нужно, надо и т.п.
PREDİKAT
PREDİKATİVLƏŞMƏ
OBASTAN VİKİ
Predikativ sözlər
Predikativ sözlər — söz-xəbərlər cümlədə heç bir suala cavab vermədən cümlənin müstəqil xəbəri ola bilən söz. Bu sözlərlə ismi xəbərlər ifadə olunur. Onların müstəqil xəbər olması üçün bu sözlər ya xəbərlik şəkilçisi qəbul etməli ya da idi imiş isə hissəciklərindən birini qəbul etməlidir.

Значение слова в других словарях

крольчи́ха ну́дность обра́зить отпу́таться па́уза подозрева́емый превре́дный прикле́иваться пря́ничная напека́ть нате́шить стрелово́й cartoonews encounter groupie ending field-engine Hayflick limit meromorphism pluralise poll-taxer table salt top hat камер-юнкер охлопье самоуничтожение