VACİBAT

is. [ ər. “vacib” söz. cəmi] köhn. Din və köhnə adab baxımından yerinə yetirilməsi və ya riayət edilməsi vacib olan işlər.
// Ümumiyyətlə, çox vacib olan şey.
İnsan üçün gəzmək vacibatdandır. H.Zərdabi.

VACİB
VACİBLİ

Значение слова в других словарях

безыску́сный билингви́зм глазе́ть докуме́нт единомы́слие защищённость миссионе́р припира́ться прися́га прифабри́чный ре́тро-мо́да толстопу́зый трансформацио́нный хайбол щети́нный яйцево́дный гу́ливать мудре́ц half-timber judgeship psychologically seabag бондарня мушкет птица