СЕБЯ

местоим. жув (вич, чеб); на себя 1) жуваз; 2) жуван хиве; у себя 1) жував; жувавай; 2) жуван кIвале, жуван чкада. ♦ он не в себе адан кьил-кьилел алач, кефи чIуру я; он себе на уме ам гъавурдик квазва, ам амалдар я; мне стало не по себе зи кефи чIур хьана; представить себе жуван фикирдиз гъун; вне себя рикIик теспачавал кваз, рикIик къалабулух кваз, вичиз вичикай хабар амачиз; выходить из себя гзаф хъел атун; прийти в себя жув-жувал (вич-вичел) хтун; кьил-кьилел хтун; про себя жува-жувак (ван акъуд тавуна); жуван рикIяй.
СЕБЕСТОИМОСТЬ
СЕБЯЛЮБЕЦ

Значение слова в других словарях

ватру́шка взяткода́тель деспоти́зм за́тхлый одря́хнуть пиктогра́фия сорокаведёрка терра́сность угна́ться а́мба надсади́ть нечу́ткость перегрузи́ться стройотря́довка узы гимене́я bacillus backbalance gander house-warm money-spider ratify temperamental velarium visage циан