RÜSVAYÇILIQ

is. Rüsvayedici iş, hərəkət, hal; rəzalət, biabırçılıq; eyib gətirən şey.
[Qadın:] Nə istəyirsən istə, məni bu rüsvayçılıqdan qurtar! M.S.Ordubadi.
Sədəf ölümə razı olar, ancaq rüsvayçılığa yol verməz. M.Hüseyn.

Синонимы

  • RÜSVAYÇILIQ rüsvayçılıq bax biabırçılıq
  • RÜSVAYÇILIQ namussuzluq — şərəfsizlik — abırsızlıq — üzüqaralıq — bədnamlıq
RÜSVAYÇI
RÜSVAYEDİCİ

Значение слова в других словарях

нахла́мостить окле́йщик подна́чка подсо́сный ползу́н ста́ивание дрызготня́ иждиве́нец излу́чина надру́б неприня́тие плащи́шко покати́ться предписа́ть фон фуфынить balestra methinks outstay round dance комета кремационный мелькнуть свернуть шатать