ÖRTÜKLÜ

sif. Örtüyü olan, bir şeylə örtülmüş.
Bunların qarşısında azca kənar; Yaşıl örtüklü bir böyük miz var. A.Səhhət.
Hər iki divar uzunu ağ parusin örtüklü stullar düzülmüşdü. M.Hüseyn.

Синонимы

  • ÖRTÜKLÜ pərdəli — duvaqlı
  • ÖRTÜKLÜ çiyinlilikli — bürüncəkli
ÖRTÜK
ÖRTÜLMƏ

Значение слова в других словарях

аспекто́лог дока́шиваться защёлкать изуро́дованно кхме́рский лесоосуши́тельный оли́фа про́стенько скучнёхонько эшафо́тный юнофо́бия ягнёнок вашими бы уста́ми мёд пить латиноамерика́нец статс-да́ма пуговица adagio deferred melanism mergence ritornel setae sue out историко-литературный рыбачка