ƏRİDİCİ

is. xüs.
1. Başqa maddələri öz daxilində əridə bilən maddə, məhlul.
Aptek təcrübəsində əridici kimi ən çox su, spirt, efir və yağlar işlənir. R.Əliyev.

2. Metal əridən fəhlə.
ƏRĞƏNUN
ƏRİDİLMƏ

Значение слова в других словарях

магнетизёр ма́льва моро́зище мышеви́дный наложе́ние охлестну́ться парнокопы́тные своебы́тный силёнка твердоспла́вный труп абстраги́рующий вверху́ обкорна́ть окульту́рить расха́ять верзить cardioactive dissymmetric pigeon post valuta благожелательный вторичный место неугомонный