КРАЙНОСТЬ

ж 1. ifratçılıq, ifrat; впадать в крайность ifrata (ifratçılığa) qapılmaq; крайняя нужда (необходимость) zərurət, böyük ehtiyac; 2. ağır, qorxulu vəziyyət; 3. yoxsulluq, ehtiyac; жить в крайности ehtiyac içində yaşamaq; ◊ в крайности çarəsiz qaldıqda; до крайности olduqca, son dərəcədə.

КРАЙНИЙ
КРАКОВЯК

Значение слова в других словарях