OMONİMİ́YA

[ yun. ] dilç. Mənaca müxtəlif olan sözlərin səslənmə cəhətdən bir-birinə uyğun gəlməsi.
OMONİMİKA
ON

Digər lüğətlərdə

двадца́тый ката́льщица ко́пи-арт меркантили́стский неизобрази́мый отста́вка полую́т припозда́ть губоцве́тные ка́пать клубнепло́д корчёвка ла́комка нагота́ намётанный незлопа́мятный коломянка cursed groups interlude summa бдительный монополизировать стихнуть целеустремлённый