PÖHRƏLİ

sif.
1. Pöhrəsi olan; zoğlu. Pöhrəli ağac.
2. Çoxlu cavan ağaclar bitmiş.
Qalın pöhrəli dağın ətəyini Qaradağ xanlığının geniş və qocaman bağı tutmuşdu. S.Rəhimov.

PÖHRƏLƏNMƏK
PÖHRƏLİK

Digər lüğətlərdə

-ерин-(а) ба́ста обру́бочный отпа́заничать пестрота́ растлева́ние сыгровка в осо́бенности допры́гать злосло́вить инкасса́ция кро́ликовый привязно́й ста́чечный чирок dye-wood hard-pressed lousiness periapsides sea-eagle thoroughgoing вопрошающий выстрочить кунжутный насочинять