UÇUCULUQ

is.
1. Uçucu aparatlarda havada uçma sənəti, bacarığı, işi. Pilotun uçuculuq məharəti. Təyyarənin uçuculuq qabiliyyəti.
2. Maddələrin tez buxarlanıb havaya qarışması xassəsi. Mayenin uçuculuğu.
UÇUCU
UÇUQ₁

Digər lüğətlərdə

беспоро́чный натрезво́нить осмоти́ческий прагмати́чный фотоко́пия чересполо́сность безвре́менье дюа́ровский захло́пывание охо́тничать погово́рка подду́ть прецизио́нный сакма́нщик клювый певга ятвяг cabbage palmetto dog-days gladiole Herzegovinian storefront subbottom инфаркт непроторённый