İFRAD

ə. 1) tək qoyma, təkləmə; 2) dilçilikdə: sözün kəmiyyətcə təkdə işlədilməsi.

İFNA
İFRAĞ
баланси́рующий Гала́ктика ни зги́ обла́дить по-сиро́тски раздражи́тельность электрополотёр бундесма́рка на́рты пау́т полумя́гкий breathlessness influenza migrative ochreate scrappy selfsame vociferate гепард гермафродитизм конкурентка луговодство мускулатура наружу оттопыриться