BİLAFƏRQ

zərf [ ər. ] köhn. Fərq etmədən, fərq qoymadan, seçmədən; başdanbaşa, ucdantutma.
[Müharibə] yaxşı və yaman otların hamısını bilafərq biçib məhv edir. M.S.Ordubadi.

BİLAARAM
BİLAİXTİYAR

Digər lüğətlərdə

бескра́йность выверя́ть мамо́на некрофилия перено́счица пластообра́зный порцио́нные расшлихто́вывать стокра́т материали́стский перечека́нивание по́пка субордина́ция ты́ркнуть укроти́ться мститься Bert boom out far- knives potting son et lumière анилин блицтурнир гайморит