BOĞUCU

sif.
1. Tənəffüsü çətinləşdirən, boğan. Boğucu tüstü. Boğucu hava.
– Kərimbəy qapını açanda, ağır və boğucu isti hava onu vurdu. Mir Cəlal.

2. Nəfəs yollarını zəhərləyən. Boğucu qaz.

Антонимы

  • BOĞUCU BOĞUCU – TƏMİZ Göytəpənin üstünə boğucu, ağır qaranlıq çökmüşdü (İ.Şıxlı); Gecə yağış yağdığına görə səhərin havası çox saf və təmiz idi (S
BOĞMALIQ
BOĞUCULUQ

Значение слова в других словарях

отрица́ть перели́вистый популяриза́ция созву́чность эксцентри́зм электроремо́нтный возду́шность живого слова не услышишь засоли́ть осмотре́ться пра́здничность пребы́ть прика́тывать рок-му́зыка свола́киваться уче́бка синикуй brew-house crush bar etiology weather-driven yah дог иуда кряж