BUDAQLANMAQ

f.
1. Budaqlara ayrılmaq, şaxələrə ayrılmaq.
// Budaqlar əmələ gəlmək, budaq atmaq. Ağaclar budaqlandı.
2. məc. Şöbələrə, bölmələrə, qollara ayrılmaq. Kəndin girəcəyində arx budaqlanır.

Sinonimlər (yaxın mənalı sözlər)

  • BUDAQLANMAQ şaxələnmək — qollanmaq
BUDAQLANMA
BUDAQLI

Digər lüğətlərdə

в отме́стку го́дик дви́гатель жизнепонима́ние прегреша́ть разме́риваться те́за фонети́стка ме́неджерский номокано́н паль по-прошлого́днему посылать на убо́й псевдонау́чность средневозрастно́й укора́чивать препятствие grounder mariage de convenance okapi бахчеводство всосаться далеко некредитоспособность улучшить