DABBAĞ

\[ər.\] сущ. табагъчи (хамар табагъардай устӀар); // dabbağ etmək табагъ авун, табагъун (хамар табагъарна тумаждиз ва я лидиз элкъуьрун); ** dabbağda gönünə bələd olmaq (gönünü tanımaq) тӀур-кур чир хьун (са касдин кӀан-пун, гьар жуьре чинеба-эквеба крар вири хъсандаказ чиз хьун).
DABANSIZ
DABBAĞXANA

Digər lüğətlərdə

автомоде́ль на кара́чках первосо́ртный почтме́йстер фундаменталисти́чески коллекционе́р методологи́чески облапо́шиваться помурлы́кать поскоре́е счеса́ться чарок aqua colophon fisticuff foster care Jebby maternity non-effective oilproof pinnace rapidamente tailing безрыбье вязальный