DIMIQ

is. dan.
1. Kəsən şeyin iti tərəfi. Dəhrənin dımığı.
// Kəsən şeyin ucu. Qiyməkeşin dımığı yuxarı baxır, dəhrəninki aşağı.
2. Quyruğu yumru qoyun. Dımıq qoyun.
DILĞIRLIQ
DINBIZ

Digər lüğətlərdə

боливар взму́чиваться вскли́кнуть выхлёстываться гемоглоби́н заруби́ть зва́ться лорд-ка́нцлер напи́льничек однозе́мка шнурова́ть автоста́нция безвозме́здно нало́паться пре... стерилизацио́нный чужестра́нка Добрыня autopositive film crease Delian Fiji Sea leerily suety витраж