DINQIR

is. məh.
1. Qavala oxşayan çalğı aləti.
Qapıda qulluq edən uzunsaçlı müridlərdən biri dınqır çalmağa başladı. S.Şamilov.
[Cahandar ağa Molla Sadığa:] – Kəs səsini, dınqıra süzən qurumsaq! İ.Şıxlı.

2. Kiçik qutu.
3. bax danqır.
DINQILTI
DIRILDAMAQ

Digər lüğətlərdə

-е-(я) втасо́вывание мачто́вник миллиметро́вый перержаве́лый антивеще́ственный бра́тский букле́ кровопи́йца крю́чничать морко́вкино заговенье ненала́женный сва́ны стимуля́тор ужесточа́ться че́рвы accessary ear-minded oozy prismy pyrogenic грудобрюшный действие лунь межправительственный