HÖNKÜRTÜ

сущ. кӀевиз (ван алаз, рикӀ хъуткьуниз, рикӀ къекъягъиз) шедамаз акъатдай ван; hönkürtü vurmaq (qoparmaq) кӀевиз (ван алаз, рикӀ хъуткьуниз, рикӀ къекъягъиз) шехьун.
HÖNKÜRMƏK
HÖNKÜRÜŞMƏK

Digər lüğətlərdə

гематоло́гия нагу́ливание наплута́ться недопа́ивать несмыслёныш прени́зко слабоду́шие ханты́йцы шафра́нный вздеть жили́ца передва́ивание причём ещё про́звище свиноподо́бно day-boy first-string free water ice-ferns radiometric age sanies sightliness кулисы отрок предпринимательница