İCTİHAD

\[ər.\] сущ. клас. 1. гзаф алахъун, сяйи авун, жегьт авун; // ictihad etmək куьгьн. гуж акакьзамад кьван алахъун, гьавалат хьун, сяйи авун; 2. дин. чӀехи ругьаниди вакъиайрикай мана хкудун, гьукум акъудун ва гьа мана вич.
İCRƏT
İCTİMAİ

Значение слова в других словарях

имерети́нец неприня́тие обде́ливание патуа́ прописа́ться бедня́чка гологра́фия единогла́сный краснозвёздный недоде́рживать озерове́д руба́ка трезву́чие ула́живать циклёвочный курант -ite antibody assurance factor dentifrice gall-fly hydantoin overside self-cultivation tawpy