İLİYYİN

İLİYYİN, İLİYYUN

ə. 1) göyün yuxarı təbəqəsi; göy, səma; 2) cənnətin ən yaxşı yeri; 3) qədim yunanlara görə: göyün od və işıqla dolu ən yüksək təbəqəsi; 4) m. ərş, fələk; 5) m. real həyatdan uzaq.

İLHAM
İLİYYUN
автокефа́лный вы́стукать двухвёрстка заде́ржка недогля́дывать перече́рчиваться повы́шибить подбива́ние примити́вность псало́мски выспра́шивать ле́ность опломбирова́ть пансио́нный просека́ться шка́нт слизкий corvée information retrieval Jews' houses spume tuck up witting бастующий привратник