İSABƏT

is. [ ər. ]
1. Hədəfə çatma, hədəfə dəymə, hədəfə yetişmə.
□ İsabət etmək – dəymək, çatmaq.
Tapança bir daha partlar, [güllə] Əşrəflə Musanın arasında duran Rozanın köksünə isabət edər. H.Cavid.

İSA-MUSA
İSAQ-MUSAQ

Digər lüğətlərdə

аритми́ческий безымя́нный кикбо́ксинг неве́сть где престолонасле́дие скали́стый ана́том верезжа́ть недоверну́ть неразделённый нормироваться питу́х подши́ться сто́лбиком уплощённость тарна anti-integration femme de chambre glad sourish арифметический ветеринар наоборот утешение ярмо