İXTİLALÇI

is. İxtilal törədən, hərcmərclik, qarışıqlıq, pozğunluq salan.
[Əbu Übeyd:] Ölkənin bütün ixtilalçı ünsürləri əldən qaçırıldı. C.Cabbarlı.

Sinonimlər (yaxın mənalı sözlər)

  • İXTİLALÇI ixtilalçı bax şuluqçu 1
İXTİLAL
İXTİLAT

Digər lüğətlərdə

голоси́на Катю́ша непримири́мость ржавение ахти́ льститься наде́ждой осмея́ние отдели́ть раздвое́ние реформа́тор садо́чек соко́лик умалишённая ферме́нты чёрточка ша́нкерный condole has propyla spanking strewn field вонь залупиться мастика обсчитать