İXTİYARİ

\[ər.\] прил. ихтияри, вичин ихтиярдалди (мураддалди, кӀанивилелди, хушуналди) тир, жедай; мажбури тушир.
İXTİYARAT
İXTİYARİLİK

Digər lüğətlərdə

воздева́ть готтенто́тка десятиме́сячный замести́ прижи́м свысока́ сма́лываться трёхтру́бный частёшенько малопоме́стный новоде́л пропа́н профбюро́ amateurishly archaeologic Asiad church-house ear-tag picture rod prehensive purpura remounting ввериться полуоборот хорватский