KEÇİCİ

KEÇİCİ I sif. Müvəqqəti, ötəri, ötüb-keçən. Yox, Cəlal, bu qədər hissə qapılmaq; Gəncliyin keçici hissidir, ancaq (S.Vurğun).

KEÇİCİ II sif. Sirayət edən, birindən digərinə keçən. Sarılıq keçici xəstəlikdir.

KAR
KEÇİNMƏK

Значение слова в других словарях

мане́житься патрилине́йный по-хохла́цки поднадзо́рный умалишённая четвертьфина́льный ностальги́ческий обры́днуть одноли́кий переме́на прижму́риваться форс-мажо́рный хро́мистый черноте́лка миткаль angiogram bilestone cablegram echo image half-world spiny lobster washed-up вхолостую погрешность увенчаться