KİFAF

ə. 1) bəslik, bəs olma; 2) yaşamaq üçün lazım olan azuqə. Kifafi-nəfs bir adamın yaşamasına kifayət edən azuqə.

KİBRİYA
KİFAYƏT
безотве́тно визажи́ст главстаршина́ мунди́рчик постере́чься сверхбалло́н униженный желтопу́зик керами́ческий лири́чески мотивацио́нный несчастли́вый прострига́ть старика́шка bawley collaborate collaurin methodist old-timer plague spot proton remap work study истолкователь отпахать