KİLKƏLİ

sif. Kilkəsi olan (saç, yun və s. haqqında). Kilkəli baş.
– Ancaq Aqil üçün, bənizinə yeni qan gələn zəif vücudlu, sarı kilkəli körpəni tərpətmək dağlar qədər ağır gəlirdi. S.Rəhimov.

Антонимы

  • KİLKƏLİ KİLKƏLİ – TƏMİZ O qab təmiz deyil, dibi kilkəlidir
KİLKƏLƏŞMƏK
KİLKƏSAÇ

Значение слова в других словарях

аллерголо́гия неофаши́зм пы́жик редукцио́нный ро́зговенье сбивно́й сивола́пость соображе́ния трафаре́тить углова́тый уйгу́р фрахто́вка воспалённость гло́хнуть палеоэко́лог гудора epochal Galway land power skiff восьмидесяти- гидравлика дизентерия отпотеть паникёр