KÖKƏLTMƏK

f. Yaxşı yemləmək, bəsləmək, qulluq etməklə kök hala gətirmək; kökəlməyə səbəb olmaq. Toyuqları kökəltmək. Uşağı kökəltmək. Yağlı süd uşağı kökəldər.

Sinonimlər (yaxın mənalı sözlər)

  • KÖKƏLTMƏK bəsləmək
KÖKƏLTMƏ
KÖKKƏSƏN

Digər lüğətlərdə

ба́рски коммивояжёрски пропили́кать развраще́ние рожа́к руководя́щий скалды́рный дьячко́вский клуби́ть нарезви́ться неря́шливость ни секу́нды позанима́ть приарендова́ть присыха́ть cartridge-igniter chiton cuirassier motion picture projector wicket актировать бадминтонист двоевластие переносчик фиброзный