KÖÇƏL

is. məh.
1. bax közəl.
Xırmanın qabağında Kərbalının kürən atı bağlanmış, qabağına Maronun verdiyi dənli köçəl tökülmüşdü. S.Rəhimov.

2. Qarğıdalının dənələri çıxarıldıqdan sonra qalan hissəsi.
KÖÇƏKÖÇ
KÖÇƏRGİ

Значение слова в других словарях

перека́лка пририсова́ть теневыно́сливый четверости́шие отка́лывать плюсквамперфе́ктный подгова́ривать разъеда́ть сверхсрочнослу́жащий социа́л-шовини́ст aneuch Mesopotamia obeyance Queen Charlotte Islands squattage well-dressed автодорожный водопроводчик крючить неблаговидный помрачённый пуант рибонуклеиновый символика явнобрачный