KƏBİNSİZ

sif. Kəbini olmayan, rəsmi nikahı olmayan; qeyri-qanuni. Kəbinsiz arvad. – [Qaçay:] Onsuz da Pənah çoxdan tutulmalı idi.
Lap Əntiqəni evlərinə kəbinsiz aparan günü… İ.Məlikzadə.

KƏBİNLİLİK
KƏBİNSİZLİK

Digər lüğətlərdə

гла́жение непоря́дочность по че́сти сельча́нин толче́ние у́тречком ...во́з водосто́к иноплеме́нник клуби́ться ло́но ми́ло сиккати́в температу́рный araucaria encompass morning-after river novel surgically sweetener unusable вогнать немногочисленный отвинтить фонематический