MUCUL

is.
1. Közərdilmiş dəmirin üst qabığı.
2. dan. Yanma, yanıb yığılma, büzüşmə.
□ Mucul olmaq – mucullamaq. Saçı mucul olmaq.
// Yanıq.
İşıqla bərabər ortalığa tüstü və bərk mucul iyi yayılmağa başladı. Ə.Əbülhəsən.

MUÁVR
MUCULLANMA

Значение слова в других словарях

катастрофи́ческий лета́ть подгнои́ть просва́тывание сурьми́ть текстови́к укомплекто́вка обжи́нок подбива́ться сгруппиро́вываться cabble chargé d'affaires coffle depreciation despair nuncheon powney tops woodprint лежень неразрывность неуспешный перекреститься полиандрия стапливать