MƏNLİK

I
сущ. самолюбие (чувство собственного достоинства). Mənliyinə toxunmaq kimin задевать, задеть самолюбие чьё , mənliyini təhqir etmək kimin оскорблять самолюбие чьё , mənlik hissi чувство самолюбия
II
прил. касающийся меня, относящийся ко мне, связанный со мной (о каком-л. вопросе и. п.)
MƏNLİ-SƏNLİ
MƏNLİKSİZ
OBASTAN VİKİ
Mənlik
Mənlik; öz varlıq, bir kimsəni şəxsi edən şey, onu başqalardan ayıran əsas şey, özlük olaraq fərqli biçimlərdə tanıla bilinən bir anlayışdır. Daha geniş anlamda isə mənlik, özünə olaraq "mən"in obyekt olan "mən" haqqında düşünməsi olaraq ifadə ediləbilər. == Etimologiya == "Mənlik", türkcə "Benlik", rusca "Самость" sözləri almanca Selbst sözünün hərfi tərcümələridir.

Digər lüğətlərdə

бо́жий взгада́ть жаросто́йкий конституи́ровать наплёскиваться оса́днение подготови́тельный разоблача́ть скре́щиваться ша́шечка вахми́стерский мингре́лы недовыполне́ние сцени́чность branny gneissose kimberlite loping prepsychotic seizor междугородный местами настораживаться поместиться столб