гл. нурлу хьун, экуь хьун, цӀарцӀар гун.
f. éclairer vt (s’) ; məc. illuminer (s’)
f. to light* up (with)
nurlanmaq bax işıqlanmaq 1
глаг. озаряться, озариться: 1. освещаться, осветиться 2. просветлеть под влиянием какого-л. чувства, мысли и т
f. İşıqlanmaq, parlamaq. Üfüqlər bahar günəşinin ilk şəfəqləri ilə nurlanıb aydınlaşır. M.Rzaquluzadə
сиять, просиять
nurlanmaq