OBSTRÚKSİYA

[ lat. obstructio – maneçilik] Səs-küy salmaq, məsələyə aid olmayan uzun-uzadı çıxışlar etmək və b. yollarla iclası, yığıncağı uzatmaq və ya pozmaq (əsasən parlament mübarizəsi) üsulu.
OBSTRUKSİONİ́ZM
OBYÉKT

Значение слова в других словарях

зло... кони́шка наиотли́чнейший о́спина сбру́йный синхрони́я тупова́тый цо́кание аллохто́ны велого́нщица обломать ко́гти пласти́чность шустка absurd chicklette graphitic hundred-per-cent ornithoscopist postenumeration processional theocrat веточка достижимый затянуться спаниель