ODUNÇU

is. Meşədən odun doğrayıb satmaqla məşğul olan adam.
Gedər odunçu meşəyə, ağac qırar, odun kəsər. A.Səhhət.
Odunçu öz iki oğlu ilə odun yığır. Ü.Hacıbəyov.

ODUNCAQLAŞMAQ
ODUNÇULUQ

Digər lüğətlərdə

индукти́вный моты́жение мыта́рствовать особи́ст пастообра́зно перетыка́ние цианиза́ция экосисте́ма ключа́рь комнатёнка контро́ллер обозва́ть Петроград юный frameless pejorative trisemic unarguable асфальт ивовый лихоимство непротивленство поршневой послушать прикладка