PREDİKAT

\[lat.\] сущ. предикат (1. логикада: гьукумдин объектдин гьакъинда лагьанвай фикир; логикадив кьур хабар; 2. грам. хабар).
PREAMBULA
PREDİKATİV
OBASTAN VİKİ
Predikativ sözlər
Predikativ sözlər — söz-xəbərlər cümlədə heç bir suala cavab vermədən cümlənin müstəqil xəbəri ola bilən söz. Bu sözlərlə ismi xəbərlər ifadə olunur. Onların müstəqil xəbər olması üçün bu sözlər ya xəbərlik şəkilçisi qəbul etməli ya da idi imiş isə hissəciklərindən birini qəbul etməlidir.

Значение слова в других словарях

великому́ченический прижи́мистость приуро́чиваться произроди́ть расчихво́стить румы́нский теосо́фский цинго́тник абитурие́нтка зала́ситься неудовлетворённый сомо́вий сценари́стка шу́лер acrawl immediate constituent panegyric reactivity Uralian выскабливание кристаллизоваться неприятно подозревать тысячекратный хромать