PREDİKAT

сущ. предикат:
1. в логике: то, что в суждении высказывается о предмете суждения; логическое сказуемое
2. лингв. то же, что сказуемое
PREAMBULA
PREDİKATİV
OBASTAN VİKİ
Predikativ sözlər
Predikativ sözlər — söz-xəbərlər cümlədə heç bir suala cavab vermədən cümlənin müstəqil xəbəri ola bilən söz. Bu sözlərlə ismi xəbərlər ifadə olunur. Onların müstəqil xəbər olması üçün bu sözlər ya xəbərlik şəkilçisi qəbul etməli ya da idi imiş isə hissəciklərindən birini qəbul etməlidir.

Значение слова в других словарях

Высокопревосходи́тельство грани́льня дистанци́роваться кура́ре опаха́ло по-ко́зьи подфарти́ть проприете́р шельмова́ть иступлять кроши́ть на взво́де несчастли́вец сочлени́ть спрова́живаться факелоно́сец анкер cob-swan dirigible log out thing unmotherly witty вправду полынь