RESİDİ́V

[ lat. recidivus – qayıdan] hüq. Cəzasını çəkdikdən sonra eyni və ya başqa cinayəti təkrar etmə; təkrar cinayət.
RESEPTURA
RESİDİVİ́ST

Digər lüğətlərdə

в кра́пины е́ресь затишо́к не лы́ком шит отжу́чить семено... шестнадцатиле́тие беспу́тничать виноде́льческий гипертрофи́ровать горла́н обо́з перешу́чиваться подши́ться те́ремный ю́мор висельника гордый combinatorics felling hermit crab motor-bandit organ pipe paragoge бадминтон приделать