устар.
I
прил. святой:
1. религ. проведший жизнь в служении Аллаху (Богу)
2. благородный, нравственно чистый, добрый
II
в знач. сущ. святой; övliyalar святые
[ər. “vəli” söz. cəmi] сущ. эвлиян (вичин уьмуьр Аллагьдин рекье серф авунвай, Аллагьдиз мукьвал тирди яз гьисабнавай мукъаддас ксар); // пер
Полностью »ÖVLİYA’ ə. «vəli» c. 1) vəlilər, rəhbərlər, başçılar; 2) müqəddəs ocaqlar; pirlər
Полностью »is. [ər. “vəli” söz. cəmi] Həyatını Allah yolunda sərf edərək ona yaxınlaşmağa nail olmuş müqəddəs şəxslər
Полностью »