PREDİKAT

сущ. предикат:
1. в логике: то, что в суждении высказывается о предмете суждения; логическое сказуемое
2. лингв. то же, что сказуемое
PREAMBULA
PREDİKATİV
OBASTAN VİKİ
Predikativ sözlər
Predikativ sözlər — söz-xəbərlər cümlədə heç bir suala cavab vermədən cümlənin müstəqil xəbəri ola bilən söz. Bu sözlərlə ismi xəbərlər ifadə olunur. Onların müstəqil xəbər olması üçün bu sözlər ya xəbərlik şəkilçisi qəbul etməli ya da idi imiş isə hissəciklərindən birini qəbul etməlidir.

Значение слова в других словарях

ге́тманский гнеду́ха ми́ртовые нало́жничество несъедо́бность оргте́хника орига́ми ороше́ние отобе́дать ко́злище обла́скивание рассужда́ть убыстрённо angle iron chad decouple ectopia impersonator rouge мясная отличие парнокопытные расселиться фанданго эльзаска