İBADƏTKAR

is.sif. [ ər. ibadət və fars. …kar] İbadət edən, səcdə edən, səcdəedici.
[Ərən:] Mariqeri diz çökərək Sfinks heykəlinin üst səkisində oturan bir qızın ayaqlarını qucuyub ibadətkar bir vəziyyət almışdı. Çəmənzəminli.

İBADƏTXANA
İBARƏ

Значение слова в других словарях

-ушк-(о) гондолье́рский камча́тый отклёпываться поплёвывание разбросно́й с то́лком сейи́д слёзно трёхсотле́тний дематериали́зация диссиде́нтский надорва́ть сви́деться срепети́ровать упере́ться Ташкент aboard heatwave isoelectronic psychogenic stratocracy ywis делаться перенасытить