ÜZÜCÜ

ÜZÜCÜ I sif. Üzücü, suda üzən. Hərçəndi Yasəmən çox üzücü idi, amma bu iti axan, daşları və böyük kolları yumalayan seldə üzmək mümkün deyildi (S.S.Axundov).

ÜZÜCÜ II sif. Yorucu, cansıxıcı. Bir-birindən üzücü, əzablı fikirlər onun qəlbini sıxırdı (C.Gözəlov).

ÜZSÜZ
ÜZÜK

Значение слова в других словарях

ду́плекс-автоти́пия зану́дливо истфа́к не в оби́ду отогрева́ние цветово́дческий арте́льно вы́ползок гущина́ не может надыша́ться кто-л. на кого-л приспуска́ть присыха́ть разноплемённость ро́вный шни decrescent juvie pan- pointel scavenging subbranch Ural-Altaic декадентство судопроизводство умывать