RÜSVAYÇILIQ

is. Rüsvayedici iş, hərəkət, hal; rəzalət, biabırçılıq; eyib gətirən şey.
[Qadın:] Nə istəyirsən istə, məni bu rüsvayçılıqdan qurtar! M.S.Ordubadi.
Sədəf ölümə razı olar, ancaq rüsvayçılığa yol verməz. M.Hüseyn.

Синонимы

  • RÜSVAYÇILIQ rüsvayçılıq bax biabırçılıq
  • RÜSVAYÇILIQ namussuzluq — şərəfsizlik — abırsızlıq — üzüqaralıq — bədnamlıq
RÜSVAYÇI
RÜSVAYEDİCİ

Значение слова в других словарях

в деви́цах ва́бильщик грасси́ровать зулу́сский напа́йка подска́зчица простосерде́чность распи́вочно ума́щиваться возлежа́ть грани́тчик зева́ка купа́ва нача́льник необщи́тельный приспособля́ться Христа́ ради люстрин чей duffel coat election Hinduism seraglio unshared игуменья