TAMAMLIQ

I
сущ.
1. полнота, завершённость, законченность. Formanın tamamlığı законченность формы
2. совершенство. гидрав. Tamamlıq yamsalı коэффициент совершенства
3. лингв. дополнение (второстепенный член предложения со значением объекта действия). Vasitəli tamamlıq косвенное дополнение, vasitəsiz tamamlıq прямое дополнение
II
прил. лингв. дополнительный. Tamamlıq budaq cümləsi дополнительное придаточное предложение
TAMAMLAYICI
TAMARZI
OBASTAN VİKİ
Tamamlıq
Tamamlıq — ikinci dərəcəli cümlə üzvlərindən biri. Adlıq və yiyəlik hallarından başqa, qalan halların suallarına cavab verir. Tamamlıq kimi? nəyi? nə? kimə? nəyə? kimdə? nədə? kimdən?
Tamamlıq budaq cümləsi
Tamamlıq budaq cümləsi ya baş cümlənin olmayan tamamlığı əvəzində işlənir, ya da baş cümlədə işarə əvəzliyi ilə ifadə olunan tamamlığı izah edir. Kimi? nəyi? kimə? nəyə? kimdə? nədə? kimdən? və s. suallarından birinə cavab verir.

Digər lüğətlərdə

багажо́м закабали́ть карда́н культуртре́герство лазу́рь невостре́бованность негодя́йский пообтере́ть пору́чница большинство́ иммоби́льный ма́фия не вида́ть как своих ушей панибра́тски термошка́ф чемыш intercessorial multiple-use on-air orneriness otosclerosis uncaught version лицемерить приглаживаться