TAQƏT

\[ər.\] сущ. такьат, тӀакьат, тӀакь, гуж, къуват; taqət qalmamaq кил. taqətdən düşmək; taqətdən düşmək такьатдай аватун, гужунай аватун, такьат амукь тавун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqətdən salmaq такьатдай авудун, тӀакь атӀун, аман атӀун; taqəti kəsilmək кил. taqətdən düşmək.
TAQANOK
TAQƏTSİZ

Digər lüğətlərdə

графома́ния данти́стский маму́ля о́кисный плани́ровать потребля́ться прибежа́ть флягомо́йка хле́бная дистрибу́ция зава́лина отправить к прао́тцам реалисти́чно blae close breeding cymatium hetairism mandore nulliparae throw-weight verruca доминировать ион лопоухий сезам